E-aukciju - An Overview



u sobom distribuiraju mesta predsednika, potpredsednika i izvestilaca odbora (rapporteurs). Svaka grupa imenuje i koordinatora za rad odbora, koji organizuje predstavnike svoje frakcije u konkretnom odboru.

u sobom sekle pod pravim uglovima, i, sa druge strane, stambeni delovi sa uskim, krivudavim ulicama prilago

aja, gde neravnote`a jednog agregata gura drugi agregat u jo ve u neravnote`u i tako unedogled. Finansijska kriza je obi~no prva u nizu kriza koje poga

evim imenom kr tena je 1906. godine ulica40 koja je naglo dobijala na va`nosti a koja i danas nosi to ime. Wegova li~nost bila je zapostavqena jo od 1872, to zna~i da on sve do tada nije ni imao nikakvu ulicu. Osim to su Terazije postale Prestolonaslednikov trg 1903. (a mo`da ni to, jer je preimenovawe moglo da se dogodi pre Majskog prevrata, te bi bilo izraz `eqe kraqa Aleksandra za naslednikom) nijedan drugi ~lan dinastije nije dobio ulicu.

Politika turbo-folka 1. Poqa interpretacije Dosada wa istra`ivawa i teorijske postavke turbo-folka razli~ito su se odnosile prema prirodi ovog fenomena popularne muzi~ke kulture. Ve ina interpretacija deli stanovi te kako je u pitawu medijski dominantna lokalna potkultura, kao i muzi~ki `anr koji je u velikoj meri (ako ne i u celosti) kreiran nacionalnom ideologijom politi~ki usmeravanih kulturnih industrija. Pored toga, teorijski diskurs o turbo-folku izdvaja wegovu pripadnost grupi pojava globalne popularne kulture, ~ije se pojedine osobine preuzimaju i upisuju u lokalno poqe `anra. Time se konstitui e wegova u osnovi ambivalentna priroda: turbo-folk je usmeren ka lokalnom po to simboli~ki zastupa aktuelne dru tvene fikcije, ali i istovremeno pravi otklon ka svetskoj sceni pop-kulture putem upotrebe wenih prepoznatqivih mehanizama. Razmatrawe ustrojstva ove ambivalentne relacije kqu~no je za uspostavqewe fenomenologije turbo-folka.

Tri najznaèajnija pristupa u prouèavanju moralnog razvoja u psihologiji su onaj koji proistièe iz psihoanalitièke teorije, zatim onaj koji proistièe iz teorije socijalnog uèenja i kognitivno-razvojni pristup (Mioèinoviã, 1996). Svaki od ovih pristupa na specifièan naèin odreðuje sadrzaj, tok, kao i èinioce i mehanizme ovog razvoja. U osnovi, razlike koje postoje meðu njima mogu se svesti na nekoliko dimenzija: aktivnost spram receptivnosti osobe koja se razvija, kao i racionalnost spram iracionalnosti procesa samog razvoja. I dok se u prva dva pristupa akcenat stavlja na internalizaciju i socijalno uèenje, dotle su aktivnost pojedinca i isticanje kognitivnih aspekata moralnog razvoja sustinske odrednice kognitivno-razvojnog pristupa. Kognitivno-razvojni pristup poèiva na pertpostavci da opazanje i razumevanje realnosti, pa i socijalne, zavisi od nivoa kognitivnog razvoja pojedinca. Taj se razvoj odvija kroz nepromenljivi niz stupnjeva sto imaju specifiènu strukturu od koje zavisi moguãnost i naèin na koji pojedinac sudi o dogaðajima sa kojima se susreãe.

Od svih promena koje su se dogodile poèetkom dvadesetog veka, najznaèajnija za buduãnost svakako je uspon Sjedinjenih Amerièkih Drzava. Amerika je postala prisutna u zivotima click here ljudi sirom sveta kao politièka i ekonomska sila, kao i putem svog kulturnog uticaja. Repertoar predstava o Americi koji je postojao èak i pre njenog otkriãa dopunjavan je, u dvadesetom veku, uglavnom zahvaljujuãi sredstvima masovne komunikacije, masovnim medijima kao sto su filmovi, radio, televizija, novine i muzièka industrija koji su stvarali spoljasnji imidz ove zemlje. I danas, dok se politièki, ekonomski i vojni uticaj Sjedinjenih Drzava siri, uticaj amerièke kulture na zivote ljudi sirom sveta vrsi se najvise putem industrije zabave i kulturnih sadrzaja koji ispunjavaju slobodno vreme ljudi.

Uvod Vestfalski mirovni ugovor, potpisan 1648, bio je prekretnica u shvatanju osnovnih elementa meðunarodnog pravnog sistema. Tadasnja moderna Evropa uoèila je potrebu za drugaèijom koncepcijom ureðenja odnosa meðu drzavama, sto je imalo za posledicu uspostavljanje decentralizovanog sistema suverenih i jednakih nacija-drzava. Danas, skoro tristapedeset godina posle potpisivanja Vestfalskog mira, njegove kljuène pretpostavke ­ nenarusivost suvereniteta drzava i njihova jednakost ­ radikalno se dovode u pitanje. Razlozi za to su slozeni, nalazimo ih u mnostvu istorijskih, socijalnih, ekomomskih, politièkih i kulturnih faktora. Uticaj ovih faktora primetan je ne samo na podruèju evropskog kontinenta nego i sire, na globalnom nivou. Neki od tih faktora su svakako: sirenje ideje o ljudskim pravima koja je institucionalizovana u Univerzalnoj deklaraciji Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, prihvaãenoj od strane svih èlanica UN-a, kao i opasnost od sirenja i upotrebe oruzja za masovno unistenje (nuklearnog, hemijskog i bioloskog).

utim, sam radni~ki Aukcija slika pokret nije bio bez prisustva u beogradskoj toponimiji izme

This group rates tens of millions of internet sites based upon the practical experience of many people along with details from quite a few trustworthy sources, together with phishing and malware blacklists.

A descriptive URL is better acknowledged by search engines like google. A user should really be able to think about the tackle bar and website make an correct guess regarding the content material from the web site in advance of achieving it (e.g., ).

utim, muzi~ki aspekt turbofolka ostaje nedovoqno (ili uop te nije) rasvetqen, a o wemu se govori u uop tenim i nejasnim sintagmama kao to here je "orijentalni karakter/prizvuk/elementi", "zavijaju i glas", ili se formuli u iskazi poput "tehnika nazalnog pevawa koja pesmama pridodaje orijentalnu boju", "preterana upotreba vibrata", "arapski ritmovi", itd.three Kompleksnost analizirane paradigme turbo-folka uslovqena je, pre svega, ~iwenicom da je u pitawu potkultura koja poseduje odre

obja wavaju da je "bira~kom telu irom Unije i daqe te ko da razume zbog ~ega dobro pla eni evropski poslanici tra e dragoceno vreme na sednicama raspravqaju i o du`ini kamiona i veli~ini jagoda" (Richardson, 2001, str.130). Sastav Evropskog parlamenta posle izbora 1999. Dru tvena i kulturna heterogenost EU se projektuje i na EP, tako da je ~ak 129 razli~itih politi~kih partija na izborima 1999. godine osvojilo mandate. Grupa Evropskih narodnih partija i Evropskih demokrata (EPP), pored 233 poslani~ka mandata, kontroli e i 5 potpredsedni~kih mesta, 2 mesta kvestora i 8 mesta predsednika parlamentarnih odbora. Snaga grupe EPP se ogleda i u tome to okupqaju stranke iz svih dr`ava EU (ukupno 33 stranke). U posledwe dve decenije ova grupa je zna~ajno narasla, ali i promenila svoj politi~ki profil. Izvorno jezgro su ~inile stranke hri ansko-demokratske orijentacije, koje su sebe smatrale federalisti~kim partijama centra. [irewem EZ i ulaskom novih partija u EP, ova grupa je prihvatila i neke druge ideje i vrednosti, pa se mo`e re i da trenutno okupqa stranke centra i desnog centra sa prili~no raznorodnim programima.

Unutra wa organizacija frakcija Poslovnik (The principles of Process) EP defini e jasne kriterijume za formirawe partijske grupe. Od izbora 1999. godine, frakciju mogu formirati najmawe 23 poslanika iz dve razli~ite dr`ave, eighteen poslanika iz tri dr`ave i 14 poslanika u slu~aju da su izabrani u ~etiri ili vi e dr`ava ~lanica. Po~ev od 1999. godine, formirawe jednonacionalnih poslani~kih grupa nije dozvoqeno. Posledwi primer mononacionalne politi~ke frakcije je bila grupa Forza Europa, organizovana posle izbora 1994. godine od izabranih predstavnika partije Forza Italia tada weg italijanskog premijera Silvija Berluskonija. Kao to je ve pomenuto, regionalne stranke i nezavisni kandidati se ~esto povezuju iz vrlo prakti~nih razloga. Osnivawem posebne frakcije, mogu ra~unati na odre

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *